The lost soul...

Posto se o ovom stanju kod zena jako malo prica, posto ni ja nisam znala da ono postoji, resila sam da pisem o tome makar jednom sedmicno. Vec sam pisala o adenomiozi ali ponovicu. Adenomioza je stanje kada endometrijsko tkivo tj tkivo sluznice materice urasta u misice materice. Ovo se ne tretira kao bolest vec kao stanje. Stanje koje ce vam svi reci da je bezopasno i da nije strasno. Da ukoliko imate decu, super, mozete da uzimate kontraceptivne pilule i tako odlazete menstruacije. Ali niko nece da vam kaze kako to deluje na vas, vase sveukupno zdravlje i vasu okolinu. Da bi se uopste otkrila dijagnoza Adenomioze, moze biti potrebno i do 5 ili 7 godina. Da, dobro ste procitali. Dijagnoza se moze potvrditi laparoskopijom. Jos uvek se ne zna tacan uzrok zasto se razvija, ali se sumnja da ima veze sa preteranom kolicinom estrogena u organizmu, kod zena. Meni su rekli da imam srecu jer mi je bilo potrebno oko 3 godine za dijagnozu. Nisam sebe smatrala mnogo srecnom u tom trenutku. Sigurna sam da sam je razvila tokom svih godina nepravilne ishrane, toksicnih misli i nacina zivota. Ali sam isto tako sigurna da mogu to stanje i da izlecim. Upravo sam na putu do tamo. Mnoge zene koje znam i sa kojima sam se povezala preko drustvenih mreza, a imaju ovo stanje, su potpuno ocajne. U nedostatku informacija ne znaju sta da rade pa se cesto odlucuju za odstranjivanje materice. Pogotovo ako imaju decu. Ali na zalost ovo ne znaci da je adenomioza nestala ni da su izlecene, vec da su se samo oslobodile simptoma. Uzrok adenomioze je i dalje tu, u najgorem slucaju odrazice se na neki drugi organ. Meni je dosta pomogla knjiga dr. Sanje Toljan "Cudesni svet hormona" da razumem svoje telo. Jedna od stvari koje sam pod obavezno uvela bilo je da spavam 7-8 sati svakog dana. Posto svakako ne jedem zivotinske proizvode, promena ishrane mi nije bila veliki problem. Fizicki sam aktivna skorosvakodnevno. Ono sto sam jos sebi postavila kao zadatak, je i to da promenim svoje toksicne misli i uverenja. Svakodnevno vrsim analizu. Obecala sam sebi, dok sam ziva necu odustati. Zbog svih zena koje su tamo negde i bore se. Zbog svoje majke koja zasluzuje unuke. Zbog sebe jer najlepsi poklon koji sebi mogu da darujem je da verujem u sebe i izlecim se. Volim vas. Hvala vam sto ste tu.

Onog dana kad nestanem i odem gde vecno sunce sja,
polozices na moju zemlju narcise i bices uplakana sva!
Zao mi je samo sto tada necu moci,
poslednij put da pogledam ti u oci!
Mozda bih videla istinu koja se u njima skriva,
mozda bih pronasla tugu i zelju da budem ziva!
Nasmejala bih se i nestala tamo gde videti me neces nikada vise,
i vecno bih, kao i do sada, razmisljala sta li u tvojoj dusi pise?
Jer sada kada sam tu ti letis do visina,
dozvoljavas da ljubav nestane, da nas razdvoji daljina!
A jednom kada odem plakaces nad zemljom mojom,
topices moje narcise zute pocrnelom dusom svojom!
I sve bih pitala koji placu kada neko blizak im ode,
"Zbog cega placete sad kad ne treba, zasto vas tuga u srce bode?"
"Zasto kad mi smo bili tu, tu ispred vas na dohvat ruke,
vi ste ziveli svoje zivote, a kad nas nema imate muke?"
"Gde su vam sada ponos, visina, gde vam je sminka, osmeh na licu?
Zasto su pale sve maske vase i na sebe sad uzimate krivicu?"
Tad bice kasno kada odemo, ko nam je kriv nebitno bice,
Sad kada tu smo budite s nama, ponos i greske, sve ljubav sakrice!
Nek srecu i tugu delimo zajedno, ljubav nek ispuni nase duse,s osmehom na licu kroz zivot koracajmo, ne dozvolimo nikada ljubav da sruse!!!!